Veslale su nekad barke,
Neke plivat nisu znale,
Al' su zbog života teška,
Od kraja se sve molale.
Veslale su nekad barke,
I za bolje nisu znale.
Svit je bija želja pusta,
Ča se sniva s obale.
Zasjale bi priko sela,
Za fešte Gospe od Anđela.
Pivale bi već sa vrata
U travešama od zlata.
Uska kuća isprid bora,
Zagrljena sva od mora,
Krapanjsku divojku
pamti,
Bez crnine i bez bora.
Uska kuća isprid bora,
Zagrljena sva od mora,
A na banku sidi mati
I sa dicon se cila zlati.
Nema komentara:
Objavi komentar