Budim se i slutim da nestalo je sunca
Jer prolazim kroz dan
Još jedan zaboravan dan
I slušam dali srce još kuca.
Mislim um umire
I sve manje to mislim
Kao da bunim se
Al sebe se stidim
Pomalo postajem
Ono što ostaje
Kad odbaciš sebe
Pomalo prestajem
I živim za druge
Tražim da prestane taj muk u mom srcu
Vrijeme je da izađem i pronađem točke
Gdje sam se izgubio
Na crnom papiru ja sam u miru
Ako stranicu ne okrenem
Na putu očiju
Do duše izgubljeni
Previše snova
i premalo stvarnosti
u očaju traženja
došli smo do
krajnosti
Pod prstima se množe
Jata endemskih leptira
Crne misli
Sad su odbačene kože
Kad svijetu čini se
Kao da jebe ti se Bože
Ja bit ću znak da bolje se može
